Luk je osnovna namirnica u većini kuhinja, a gajenje iz semena može biti mnogo isplativije nego što mislite. Ne samo da domaći luk ima svežiji ukus, već vam setva iz semena daje i pristup većem izboru sorti nego što je uobičajeno u rasadnicima. Bilo da imate malo dvorište ili samo baštu u saksijama, uz nekoliko ključnih saveta gajenje luka iz semena može biti jednostavno i produktivno.
Zašto izabrati seme umesto lučica
Iako su lučice (mali već proklijali glavice) popularne zbog praktičnosti, gajenje iz semena ima više prednosti. Luk iz semena daje veće i dugotrajnije glavice, manje je sklon prevremenom cvetanju, a nudi i mogućnost uzgoja starih i ređih sorti koje bolje odgovaraju vašoj klimi i zemljištu.
Izaberite pravu sortu luka
Uspeh počinje od izbora sorte prilagođene vašem području. Luk se deli na tri osnovne grupe prema osetljivosti na dužinu dana:
-
Kratkodnevni luk – najbolje uspeva u južnim krajevima sa blagim zimama. Potrebno mu je 10–12 sati svetlosti za formiranje glavica.
-
Srednjednevni luk – odgovara područjima sa umerenim klimatskim uslovima. Zahteva 12–14 sati dnevne svetlosti.
-
Dugodnevni luk – idealan za severnije krajeve. Potrebno mu je najmanje 14–16 sati svetlosti.
Proverite deklaraciju na pakovanju semena ili se posavetujte sa lokalnim rasadnikom da pronađete sortu prilagođenu vašem području.
Setva semena u zatvorenom prostoru
U hladnijim krajevima luk treba ranije posejati. Seme se seje u zatvorenom prostoru 8–10 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza. Koristite posude sa supstratom za setvu i sejete na dubinu od oko 0,5 cm. Zemlja treba da bude stalno vlažna, ali ne previše mokra. Optimalna temperatura klijanja je između 20°C i 24°C.
Kada nikne, obezbedite biljkama dovoljno svetlosti – prirodne ili pomoću lampe. Kada dostignu visinu od 12–13 cm, skratite vrhove makazama da biste podstakli razvoj jačeg korena.
Priprema baštenskog leja ili saksija
Bilo da presađujete u baštu ili u posude, birajte sunčano mesto sa najmanje 6 sati direktne svetlosti dnevno. Luk najbolje uspeva u rastresitom, plodnom i dobro dreniranom zemljištu. Pre sadnje dodajte kompost ili zgoreli stajnjak.
Za uzgoj u saksijama koristite posude duboke najmanje 25 cm, napunjene kvalitetnim supstratom sa dodatkom komposta.
Presađivanje rasada
Kada sadnice dostignu debljinu olovke i visinu od oko 15 cm, spremne su za presađivanje. Pre toga ih očvrsnite tako što ćete ih postepeno izlagati spoljnim uslovima tokom nedelju dana.
Sadite ih na razmak od 10–15 cm, a redove razdvajajte 30–45 cm. Nakon sadnje dobro zalijte.
Nega tokom rasta
-
Održavajte zemljište ravnomerno vlažnim, naročito kada glavice počinju da se formiraju.
-
Malčirajte slamom ili suvom travom da zadržite vlagu i sprečite rast korova.
-
Prihranjujte đubrivom bogatim azotom svake 2–3 nedelje, sve dok glavice ne počnu da se razvijaju. Potom pređite na uravnoteženo đubrivo.
-
Redovno uklanjajte korov, ali pazite da ne oštetite plitko korenje luka.
Berba i čuvanje
Luk je spreman za vađenje kada lišće požuti i polegne. Prestanite sa zalivanjem i ostavite da glavice sazru još nedelju dana u zemlji. Zatim pažljivo izvadite luk i ostavite ga da se suši 2–3 nedelje na toplom, suvom i prozračnom mestu.
Kada spoljašnje ljuske postanu papirnate, a vrat potpuno suv, skratite vrhove i korenje. Čuvajte luk u mrežastim vrećama ili sanducima, na hladnom, suvom i mračnom mestu. Tako pripremljen može trajati mesecima.
Najčešći problemi i saveti
-
Prevremeno cvetanje (bolting): može nastati zbog naglih temperaturnih promena ili neodgovarajuće sorte. Izaberite pravu sortu i održavajte stabilne uslove.
-
Štetočine: lukova muva i tripsi su česti problemi. Koristite zaštitne mreže i primenjujte plodored.
-
Gljivične bolesti: izbegavajte orošavanje lišća i obezbedite dobru cirkulaciju vazduha. Birajte otporne sorte kad god je moguće.
Uz malo strpljenja, uzgoj luka iz semena donosi bogatu i dugotrajnu berbu, a svež domaći luk nagradiće vaš trud višestruko.