Uzgoj krompira deluje jednostavno: zakopate gomolj, sačekate nekoliko nedelja i berete. Međutim, ako ste ikada pokušali da gajite krompir kod kuće, znate da prinos zna da varira. Nekad dobijete punu gajbu, a nekad jedva za jedan ručak.
Tako je bilo i kod mene – sve dok nisam otkrio jedan jednostavan trik koji je moju proizvodnju krompira doslovno preokrenuo. Rezultat? Duplo veći prinos, i to nekoliko nedelja ranije nego što sam navikao.
Ono što je najbolje – trik ne zahteva nikakve posebne alate, hemiju ili skupe dodatke. Samo malo predviđanja, recikliran materijal i – strpljenje.
Radi se o predklijanju krompira pre sadnje, poznatom i kao “čatovanje” (eng. chitting). To je proces u kojem se semenski krompir ostavlja na svetlu nekoliko nedelja pre sadnje kako bi pustio snažne, zelene klice.
Iako zvuči jednostavno, razlika koju ovo pravi u rastu i vremenu berbe je – neverovatna.
Kada posadite krompir koji je već formirao klice, vi skraćujete period ukorenjavanja. Biljka praktično odmah počinje da raste, jer je već „probudila“ svoj energetski ciklus. Rezultat? Ranija berba i značajno više gomolja.
Proces je krajnje jednostavan. Uzmite zdrave, čvrste semenske krompire i stavite ih u kartonsku kutiju ili fioku sa rupama. Položite ih tako da deo sa najviše okaca (rupica) bude okrenut nagore.
Zatim ih stavite na svetlo, ali ne direktno sunce. Idealna je prozorska daska ili zatvoren balkon. U roku od 2 do 3 nedelje, počeće da se razvijaju guste, tamnozelene ili ljubičaste klice – znak da su krompiri spremni za sadnju.
Mnogi prave grešku i sade krompir sa dugim, belim i slabim klicama koje se formiraju u mraku – takve klice se lako lome i zapravo usporavaju rast.
Nakon što se formiraju jake klice, posadite krompir kao i obično – u zemlju, saksiju, džak ili čak kantu. I tu dolazi sledeći deo trika.
Kako bi iskoristili maksimum iz svake biljke, sadite krompir u slojevima. Stavite prvi sloj zemlje, krompir, pa kako biljka raste – dosipajte još zemlje preko stabljike. Ova tehnika “nagomilavanja” stimuliše biljku da formira više korena i samim tim – više krompira.
Ova metoda je idealna za male prostore. Saksije, burad, pa čak i stari džakovi mogu služiti kao savršen mini-vrt.
Još jedan savet: koristite bogatu, rastresitu zemlju punu komposta. Krompir voli hranljivo tlo, ali i dobru drenažu. Ako zemlja zadržava previše vlage – dolazi do truleži.
Zalivajte redovno, ali umerenim količinama. Krompir ne voli da “pliva”, ali ne podnosi ni sušu. Najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru.
Ono što sam primetio, koristeći ovu tehniku, jeste da su krompiri uniformniji, veći i zdraviji. Nema deformisanih, sitnih gomolja, i praktično nijedna biljka ne ostaje bez ploda.
S obzirom da se berba odvija ranije, izbegavate letnje suše i štetočine koje napadaju kasnije useve. Plus, dobijate prostor za uzgoj druge kulture u istoj sezoni.
I evo najlepšeg dela: kada iskopate prvi sloj zemlje i vidite krupan, zreo krompir – osećaj je kao da ste otkrili blago.
Ovaj trik je naročito koristan za ljude u gradskim sredinama koji nemaju baštu. Ako imate balkon ili terasu, uz malo kreativnosti, možete uzgajati više krompira nego što mislite.
Za kraj – setite se da je svaka biljka mala fabrika hrane. Uz malo planiranja i ovaj jednostavan korak predklijavanja, dajete joj najbolji mogući start.