Blog

U malom selu nadomak Jajca živio je čovjek po imenu Jusuf sa svojom ženom Hanom i kćerkom Lejlom. Lejla je bila njihovo jedino dijete. Od rođenja je bila vezana za oca. Kada bi Jusuf krenuo na posao, mala Lejla bi trčala za njim do kapije. „Babo, nemoj dugo!“ Jusuf bi se nasmijao. „Neću, princezo.“ „Obećavaš?“ … Read more

U jednom selu nedaleko od Bihaća živjela je žena po imenu Hasija. Bila je udovica i imala je samo jednog sina, Amara. Kada je Amar imao četiri godine, njegov otac je poginuo radeći na građevini. Od tog dana Hasija je ostala sama sa djetetom i starom kućom koju su jedva uspijevali održavati. Nije imala ušteđevinu. … Read more

Stranac nije tražio novac, prenoćište ni prijevoz. Stajao je tog vrelog augustovskog popodneva pred prodavnicom najbogatijeg trgovca u selu, prašnjavih cipela i košulje natopljene znojem, i tiho rekao: „Gospodine, mogu li dobiti samo komad hljeba i čašu vode?“ Za pultom je stajao Rade Vasić, vlasnik dvije prodavnice, skladišta građevinskog materijala i nekoliko hektara zemlje. Ispred … Read more

Te zimske noći snijeg je gotovo izbrisao put kroz malo planinsko selo kada je nepoznati muškarac pokucao na velika drvena vrata kuće porodice Matić. Imao je možda šezdeset godina, mokru kosu, promrzle prste i jednu poderanu torbu preko ramena. „Izvinite“, rekao je domaćinu Radovanu koji je otvorio vrata, „autobus kojim sam putovao stao je nekoliko … Read more

Kiša je te noći padala toliko jako da se voda slijevala niz seoski put poput potoka kada je nepoznati muškarac pokucao na vrata najveće kuće u selu. Bio je potpuno mokar, blatnjav do koljena, bez kaputa i sa starim ruksakom preko ramena. „Molim vas, automobil mi je ostao nekoliko kilometara odavde. Telefon mi je pokvaren. … Read more

Kada je sedamdesettrogodišnji Branko prišao stolu s poklonima praznih ruku, nekoliko rođaka odmah je primijetilo da nema ni koverte. „Rođenom sinu nije donio ništa?“ prošaptala je jedna žena, dovoljno glasno da je starac čuje. Drugi gost se nasmijao i dodao: „Mogao je barem staviti pedeset maraka u čestitku.“ Branko se pravio da nije čuo. Na … Read more

„Mama, večeras te molim samo jedno — nemoj držati nikakav govor.“ Dario je to rekao dok je popravljao kravatu pred ogledalom u hodniku restorana, nekoliko minuta prije nego što su počeli pristizati najvažniji gosti na proslavu njegovog unapređenja. Njegova majka Stana, šezdesetdevetogodišnja žena iz malog planinskog sela, zbunjeno ga je pogledala. „A zašto bih ja … Read more

„Mama, stvarno si ovo donijela kao svadbeni poklon?“ Marina je podigla mali, potamnjeli medaljon između dva prsta kao da drži nešto prljavo. Za stolom oko nje sjedili su kumovi, rođaci i porodica njenog supruga Davida, a nekoliko gostiju upravo je gledalo skupe poklone koje su mladenci dobili. Njena majka Anica stajala je pored stola u … Read more

Kada je sedamdesetjednogodišnja Zlata ušla u svečanu salu noseći malu platnenu torbu i buket cvijeća iz vlastitog vrta, njen sin Goran na trenutak je zatvorio oči kao da se dogodilo upravo ono čega se bojao. Majka je došla u starom tamnoplavom kaputu, jednostavnoj haljini i cipelama koje su bile uredno očišćene, ali toliko iznošene da … Read more

„Tata, najbolje bi bilo da sada odeš kući. Molim te, nemoj praviti scenu.“ Aleksandar je to izgovorio kroz stisnute zube dok je njegov sedamdesetčetverogodišnji otac Milan stajao kraj ulaza u svečanu salu, u starom sivom sakou i cipelama na kojima se još vidjelo malo osušenog blata. „Da idem kući?“ upitao je starac, uvjeren da nije … Read more