Dokaz da baštovanstvo ne mora biti naporno i da ne podrazumeva stalno prekopavanje i plevljenje svedoči i jedan čovek u selu Šušnskoje u Rusiji. Ovde je zemljište neplodno, letnja temperatura zna da dosegne i do 45 stepeni Celzijusa, dok su zime ledene sa – 45 stepeni Celzijusa.
Zbog nepovoljne klime kiše i snega skoro i da nema, zato je suša ogromna. Ali jedan čovek u tim (ne)uslovima ubira neverovatne plodove: kod njega rađa krompir, paradajz, šargarepa, bobičasto voće kao u nekom najplodnijem tlu.
U čemu je njegova tajna? U pametnoj bašti! Zamjatkin kaže da njegova bašta nije videla ašov, motiku ili plug, a opet se plodno tlo svakih 10 godina produbljuje za 30 do 40 centimetara.
Zemlja je postala tako rastresita da se kolje za paradajz s lakoćom utisne u zemlju. Prinos krompira je 2 tone na 100 m2, dok šargarepa i kupus svake godine rađaju sve bolje.
Ovaj čovek ne koristi kompost, ni stajsko đubrivo. Ono što on od đubriva koristi je PEPEO!
Kako mu to uspeva?
1. Odabrao je najbolje sorte povrća i voća
2. Koristi prirodnu zeljoradnju: uske leje i malč
Leje
Leje su kod Zajmatkina širine 80cm, sa prolazima oko 1 metra. U prvoj polovini maja on u leje nanosi organski otpad (opalo lišće, pokošena trava, polutrulo granje) a onda preko toga nasipa oko 5 cm zemlje. Zatim se leja dobro zalije, a potom se u to zemljište naseljavaju gliste. Tako “sređenu” leju ostavlja da miruje do početka leta kada u nju sadi grašak, bob, pasulj i td.
Šta je poenta: pre sadnje pripremiti leju na oko dva meseca. Staviti organsko đubrivo, a potom posuti zemljom preko. Ako ćete saditi u rano proleće, najbolje bi bilo da se leja pripremi u zimu, pa da se pusti da “izmrzne”. U ovako rastresite leje možete saditi šta poželite.
Bolesti
Zamjatkin kaže da je iskorenio bolesti samo jednom metodom. Svako veče pokriva svoje leje običnim najlonom kako bi sprečio da jutarnja rosa padne na povrće. On pokriva samo ono povrće sklono bolestima poput paradajza, krastavaca, luka, paprike, krompira…
Malč
Zamjatkin koristi pokošenu travu. To je jedini malč u koji on veruje i smatra da je najbolji. U avgustu pravi novu leju u koju sipa pokošenu travu koju prekriva zemljom, a onda u kasnu zimu u tu leju može da sadi zimsku baštu. U takvu leju, u kojoj je osnova malč od pokošene trave on seje krompir i smatra da je prinos fantastičan upravo zato.
Pravilo malčiranja: u jesen se zemlja prekrije pokošenom travom da bi se kasnije taj malč dobro smrznuo tokom zime. U proleće se malč malo skloni sa strane kako bi se zemlja ugrejala. Postupak grejanja zemlje traje oko mesec dana, da bi se mesec dana malč vratio na mesto i na njemu se sadilo.
Dokaz da baštovanstvo ne mora biti naporno i da ne podrazumeva stalno prekopavanje i plevljenje svedoči i jedan čovek u selu Šušnskoje u Rusiji. Ovde je zemljište neplodno, letnja temperatura zna da dosegne i do 45 stepeni Celzijusa, dok su zime ledene sa – 45 stepeni Celzijusa.
Zbog nepovoljne klime kiše i snega skoro i da nema, zato je suša ogromna. Ali jedan čovek u tim (ne)uslovima ubira neverovatne plodove: kod njega rađa krompir, paradajz, šargarepa, bobičasto voće kao u nekom najplodnijem tlu.
U čemu je njegova tajna? U pametnoj bašti! Zamjatkin kaže da njegova bašta nije videla ašov, motiku ili plug, a opet se plodno tlo svakih 10 godina produbljuje za 30 do 40 centimetara.
Zemlja je postala tako rastresita da se kolje za paradajz s lakoćom utisne u zemlju. Prinos krompira je 2 tone na 100 m2, dok šargarepa i kupus svake godine rađaju sve bolje.
Ovaj čovek ne koristi kompost, ni stajsko đubrivo. Ono što on od đubriva koristi je PEPEO!
Kako mu to uspeva?
1. Odabrao je najbolje sorte povrća i voća
2. Koristi prirodnu zeljoradnju: uske leje i malč
Leje
Leje su kod Zajmatkina širine 80cm, sa prolazima oko 1 metra. U prvoj polovini maja on u leje nanosi organski otpad (opalo lišće, pokošena trava, polutrulo granje) a onda preko toga nasipa oko 5 cm zemlje. Zatim se leja dobro zalije, a potom se u to zemljište naseljavaju gliste. Tako “sređenu” leju ostavlja da miruje do početka leta kada u nju sadi grašak, bob, pasulj i td.
Šta je poenta: pre sadnje pripremiti leju na oko dva meseca. Staviti organsko đubrivo, a potom posuti zemljom preko. Ako ćete saditi u rano proleće, najbolje bi bilo da se leja pripremi u zimu, pa da se pusti da “izmrzne”. U ovako rastresite leje možete saditi šta poželite.
Bolesti
Zamjatkin kaže da je iskorenio bolesti samo jednom metodom. Svako veče pokriva svoje leje običnim najlonom kako bi sprečio da jutarnja rosa padne na povrće. On pokriva samo ono povrće sklono bolestima poput paradajza, krastavaca, luka, paprike, krompira…
Malč
Zamjatkin koristi pokošenu travu. To je jedini malč u koji on veruje i smatra da je najbolji. U avgustu pravi novu leju u koju sipa pokošenu travu koju prekriva zemljom, a onda u kasnu zimu u tu leju može da sadi zimsku baštu. U takvu leju, u kojoj je osnova malč od pokošene trave on seje krompir i smatra da je prinos fantastičan upravo zato.
Pravilo malčiranja: u jesen se zemlja prekrije pokošenom travom da bi se kasnije taj malč dobro smrznuo tokom zime. U proleće se malč malo skloni sa strane kako bi se zemlja ugrejala. Postupak grejanja zemlje traje oko mesec dana, da bi se mesec dana malč vratio na mesto i na njemu se sadilo.